Кнински Хајдер-бег 0001    Дивно коло игра на Цетињу 0002    у авлији Бајагић Алаге. 0003    Колом дрма дванајст дивојака, 0004    међу њима љуба Бајагића. 0005    Све је коло главом натхватила, 0006    а љепотом коло зачинила, 0007    коло води, а писме изводи. 0008    До ње с’ фаћа два бега силена, 0009    оба бега с поља гламочкога: 0010    Јахирлићу и Ковачевићу. 0011    Не чудим се колу на Цетињу, 0012    јер су с’ њима два года састала: 0013    Јурјев-данак и Бајрам хаџински, 0014    већ се љуби чудим Бајагића, 0015    што ћ’ у колу, змија је ујела. 0016    Па се ни том зачудити нећу, 0017    женска ј’ глава, цецнула је гуја. 0018    Ал’ са куле кука кукавица. 0019    То не кука сиња кукавица, 0020    веће сека Бајагић Алаге. 0021    Она снашу са пенџера виче: 0022    »Остав’ коло, ујела те гуја, 0023    од које се никад не пребоља, 0024    цврчи т’ Осман у бешици чедо.« 0025    Тому госпе ни мукајет није, 0026    већем коло по авлији вода. 0027    Кука, цвили на пенџеру Фате, 0028    а спомиње Бајагић Алагу. 0029    Вриме мало, кад погледа Фата, 0030    кад погледа низ поље Цетињи, 0031    а коњик се уз поље помоли 0032    на мрчаљу ко на горјанику. 0033    Ја мркова а на њем јунака, 0034    јер је мрчо главу подиг(нуо) 0035    сахибију заклонио св(ога). 0036    Често мрче главом узмахује, 0037    преко себе пину пребацује, 0038    пољем пада као голубови, 0039    а фрка га стоји у ноздрва, 0040    из ноздрва полићу димови. 0041    Тко испрека гледа коњаника, 0042    ко да пред њим пуцају кубуре. 0043    Све по копље у висину скаче, 0044    по два копља фата на рудину, 0045    а слиже се на стражњих кукових, 0046    па кад пане на оба колина, 0047    у свем зору зуби за мерају. 0048    Тако с’ мрчо мота уз Цетињу. 0049    Не мота се, весела му маја, 0050    што је њему сахибија тежак, 0051    већ од пуста рахта сребренога, 0052    сребренога и позлаћенога. 0053    За њим дванест скаче коњаника 0054    на великих дванаест ђогата. 0055    Мили боже, ко је на мрчаљу, 0056    па их води уз поље Цетињи? 0057    Ал’ је лако познат коњаника, 0058    јер је глава книнског Хајдер-бега 0059    и за њиме дванаест делија. 0060    Од милиња и пусте драгости 0061    под свакога подметну ђогата, 0062    једнак такум метну ћеисију, 0063    да му није криво делијама. 0064    Кад с’ помоли кули Бајагића, 0065    а кад коло чуо и дивојке, 0066    а на кули чуо кукавицу, 0067    бег запива у седлу мрчаљу: 0068    »Мој мркове, десно крило моје, 0069    што нам коло игра у авлији, 0070    у авлији побратима мога, 0071    ја се, мрчо, зачудити нећу, 0072    јер су нам се два года састала 0073    (Јур)јев-данак и Бајрам хаџински. 0074    (Већ мр)кове, десно крило моје, 0075    (што с пен)џера кука кукавица 0076    ја се тому дочудит не могу!« 0077    Тако с’ беже с мрчом разговара, 0078    а кад зиду у авлију уђе, 0079    па кад коло видје и дивојке, 0080    он ти колу ни мукајет није, 0081    већ под кулу, па одјаха мрчу, 0082    те поскака уз мостове кули 0083    а тука га на мостови Фата, 0084    прама њему раскрилила руке, 0085    гдје га срила, ту га пригрлила, 0086    грли, љуби, да одступи неће: 0087    »Куку, брате, кнински Хајдер-беже, 0088    јеси л’дошо побратиму своме, 0089    брату моме Бајагић Алаги, 0090    а на Бајрам да се загрлите, 0091    и у лишце, беже, пољубите? 0092    Брату дошо, а брата не нашо, 0093    жалосна му на Цетињи Фата. 0094    Ево има шест пуних недеља, 0095    како ј’ ага чету подигао, 0096    чету малу – тридесет хиљада, 0097    одв’о, беже, Задру низ Улендру, 0098    још га нема ни жива ни мртва. 0099    Па ти џаба и то, Хајдер-беже, 0100    мушко био, макар погинуо, 0101    за то га је породила маја – 0102    рад ходања порад војевања; 0103    ал’ вид’, беже, големе жалости, 0104    гдје му ј’ љуба коло саставила, 0105    коло води а писме изводи, 0106    а чедо јој црче у бешици, 0107    рано моја, од седам мјесеци.« 0108    А кад беже разумио ричи, 0109    зубом шкрину, па се повратио, 0110    па до кола до госпоје дође, 0111    те кад госпу за руку прифати, 0112    а из чизме извади канџију, 0113    мало куца у авлији госпу, 0114    мало куца, кошуља јој пуца, 0115    кроз кошуље црна штрца крвца, 0116    а госпе се по авлији вија. 0117    Како моли книнског Хајдер-бега, 0118    куне му се дину и иману, 0119    да већ коло поиграти неће, 0120    за живота книнског Хајдер-бега. 0121    Па ју ћера уз мостове кули. 0122    Кад се беже у авлији врати, 0123    па за бритку прифатио ћорду, 0124    сад да не би дванаест делија, 0125    оба б’ бега пожељела маја, 0126    оба бега с поља гламочкога. 0127    Тевабија бега уфатила: 0128    »Стани, беже, жалосна ти маја! 0129    Криви бези од Гламоча нису, 0130    него љуба крива Бајагића.« 0131    Из авлије оба ишћераше, 0132    побигоше момци и дивојке, 0133    јер играња у авлији нема. 0134    Бег се кули уз мостове врати, 0135    па кад беже у одају уђе, 0136    кад га мати виђа Бајагића, 0137    паде мати по платица пусти. 0138    Како кука, како ли набраја, 0139    гледајући книнског Хајдер-бега, 0140    спомињући сина Бајагића, 0141    и црна би земља заплакала, 0142    а у земљи студен камен стјена, 0143    камо л’ беже не би слушајући. 0144    Хајдер-бегу сузе ударише: 0145    »Немој, мати, болиће те глава, 0146    а вира ти Хајдер-бега твога, 0147    ако мене виђаш на мрчаљу, 0148    вид’ћеш сина Бајагића свога; 0149    ако мене ти не виђаш, мајко, 0150    придај рахмет, то сам погинуо.« 0151    То јој рече а полети руком, 0152    даде старој дваест маџарија, 0153    јер је беже научио мајку 0154    сваки Бајрам двадесет цекина. 0155    Ото рече, на врата утече, 0156    па кад зиду до мрчаља сађе, 0157    у авлији узјаха мрчаља. 0158    Појахаше дванаест делија, 0159    ишћераше на поље Цетињи. 0160    А кад путу до раскршћа дође, 0161    на раскршћу устави мрчаља, 0162    сјаха мрчу а делије викну: 0163    »Ој, делије, драга браћо моја, 0164    ево нами на раскршћу пута, 0165    дошли су нам данци на растанци. 0166    Браћо моја, да се растајемо, 0167    ви ћет’ Книну и оџаку моме, 0168    селам ћете на оџаку мајци, 0169    да сам осто у свог побратима 0170    на Цетињи ја пијући пиће. 0171    А ја одох Задру низ Улендру, 0172    потражити Бајагић Алагу 0173    код срдара, задарскога бана.« 0174    А кад чуло дванаест делија, 0175    Хајдер-бега повикаше свога: 0176    »Хајдер-беже, немој будалити, 0177    растајања до умрла нема, 0178    гдје панемо, ту ћемо заједно. 0179    Јер, Хајдер-бег, миловање наше, 0180    кад смо теби, беже, долазили, 0181    ти једнако сваком прифатио, 0182    једнак такум метно ћеисију, 0183    под свакога подметну ђогата, 0184    да нам није криво, Хајдер-беже. 0185    Ми смо вјери онда се заклели, 0186    кад год теби буде за потрибу, 0187    заклањати тебе од олова, 0188    од олова сваког Каурина.« 0189    Њима беже вели на раскршћу: 0190    »Истина је, драга браћо моја 0191    ал’ вам пута на Ведрине нема, 0192    на вами је бајрамско одило. 0193    Мен’ је лако Задру латинскоме, 0194    куд год беже пројахује мрчу 0195    и чилаша води поводника, 0196    вавик хегбе носи на чилашу, 0197    а у њима катанско одило.« 0198    Па то рече, одјаха мрчаља, 0199    делије му хулче оборише, 0200    из њих ваде катанско одило. 0201    Видер бега бајрамским одилом, 0202    бајрамско скида, каурско облачи. 0203    Кад се беже на раскршћу спреми, 0204    ко да ј’ глава обор-капетана. 0205    Ја кад мамна сигура мрчаља, 0206    па он врати дванаест делија, 0207    одош’ момци Книну каменоме, 0208    а сам беже отишће мрчаља. 0209    Поље приђе, до Липовца сађе, 0210    Липовац приђе, на Крижице сађе, 0211    Крижице приђе, на Ужице сађе. 0212    Ужице приђе, до Буковца сађе, 0213    Буковац приђе, на Кључарско сађе, 0214    до Ведрина већ попасно доба. 0215    Кад се беже Задру помолио, 0216    он големо чудо опазио: 0217    музике бију, трепћу трепетљике, 0218    ударају влашки тамбурини, 0219    а куцају бубњи лимењаши, 0220    а пуцају пушке задаркиње. 0221    Бег се својим мрчом разговара: 0222    »Давор, мрчо, десно крило моје, 0223    што се ради по Задру каменом, 0224    ал’ је жалост ал’ какво весеље? 0225    Да је жалост, оба крила моја, 0226    не би боме дрмале кубуре, 0227    већ би мртве звоне ударале.« 0228    Так’ се беже с мрчом разговара. 0229    Кад с’ помоли мору и ћуприји, 0230    бег се својим разговара мрчом: 0231    »Давор, мрчо, десно крило моје, 0232    Лако ј’ Задру било залазити, 0233    кад је Задар био на обали, 0234    ал’ су врло дод’јали Личани 0235    и Мустај-бег на коњу Голубу, 0236    залазећи Задру латинскоме. 0237    Сад су Власи навратили море, 0238    сад је Задар мору у јалији. 0239    На мору су зидали ћуприју, 0240    а ћуприју на чекму метнули, 0241    обдан мећу а дижу вечером, 0242    јер се Бега боје и Личана; 0243    прид ћупријом чадор направили, 0244    у њег вргли Голуб-харамбашу, 0245    кој’ се пише на седам Турака, 0246    па код њега стотина пандура, 0247    да чувају чардак и ћуприју. 0248    Голуб руку метно на молитву, 0249    да већ Турчин на ћуприју неће 0250    за живота Голуб-харамбаше. 0251    Како ћемо, оба крила моја?« 0252    Тако с’ беже с мрчом разговара 0253    до ћуприје Голуб-харамбаше. 0254    На ћуприју кад доскака мрчу, 0255    сад да виђаш Голуб-харамба(ше), 0256    па пандури опколише мрчу. 0257    Голуб фата за кајас мрчаља: 0258    »Стан’, срдаре, помицања нема 0259    а без знања овог харамбаше, 0260    док се кажеш ко си и оклем си, 0261    каква с’ рода и имена свога.« 0262    Виде бега, ни да каже неће, 0263    већ Голубу вели харамбаши: 0264    ”Пусти кајас од мрчаља мога, 0265    бојиш ли се хоћеш погинути.” 0266    Њему Голуб вели харамбаша: 0267    »Ој срдару, од тог хасне нема!« 0268    А кад беже разумио ричи, 0269    бег полети руком у џепове, 0270    па шупљику књигу извадио, 0271    шупљика је обор-капетана 0272    а тридесет и три капетана. 0273    Ког посиче, да круха не јиде, 0274    да му нико ни судит не море 0275    посли сама у Бечу цесара. 0276    Откле њему та дође шупљика? 0277    Има Ђуру, побратима свога, 0278    Ђуро ј’ био насред Леденика, 0279    ту је њему књигу добавио, 0280    далеко од седам ђенерала, 0281    одакле јим полићу шупљике, 0282    па је дао побратиму свому. 0283    А кад Голуб опази шупљику, 0284    књигу пружи, земљи полетио, 0285    све мркова по копита љуби, 0286    Хајдер-бега по црним чизмама: 0287    »Аман, Ђуро, обор-капетане, 0288    знао нисам, вјеру ти задајем.« 0289    А кад беже те разуми ричи, 0290    гола рука у џеп упанула, 0291    па му пружи дванест маџарија: 0292    »На, Голубе, па се напи’ вина, 0293    напи’ своје на ћуприји друштво, 0294    кад си така права мушка глава, 0295    па ти моста и ћуприје чуваш 0296    од Личана и од Мустај-бега.« 0297    Тешко ли се Голуб зафаљује 0298    за његових дванест маџарија. 0299    Затим беже отишће мрчаља, 0300    а кад Задру на капију дође, 0301    још на веће чудо ударио, 0302    јер он Влашче на капији нађе, 0303    на ногух му сајали чакшире, 0304    а на прсих токе и илике, 0305    пушке мале одметнуле паса, 0306    па с’ срмали малом потфатио, 0307    уза се је метно граналију, 0308    на дугу се подбочио флинту, 0309    па прољева сузе низ образе. 0310    Влашче плаче као женска глава. 0311    До њег беже доскака мрчаља. 0312    Са мркова божју помоћ викну, 0313    Влашче њему помоћ прифатило. 0314    Њега беже са мрчаља пита: 0315    »О Влашчићу граду на капији, 0316    право мени и правично кажи, 0317    што прољеваш сузе низ образе? 0318    Влашчићу, женска глава ниси 0319    и право ми и правично кажи, 0320    каква с’ рода каква си имена? 0321    Па ми право на капији кажи, 0322    што се тамо у авлији ради, 0323    у авлији бана задарскога? 0324    Што пивају момци и дивојке 0325    Што пуцају по пушке четири?« 0326    Њему Влашче вели на капији: 0327    »Чуј, срдару у седлу мрчаљу, 0328    шта би теби, болан, казивао, 0329    кад ми хасне ни користи нема.« 0330    Њему беже вели са мрчаља: 0331    »О Влашчићу, море хасне бити, 0332    право кажи, тако био здраво!« 0333    Њему Влашчић вели у капији: 0334    »О срдару у седлу мрчаљу, 0335    рода не знам ни племена свога, 0336    већ сам чуо, у Задру ме вичу 0337    по имену Поповић Никола.« 0338    Када беже те разуми ричи, 0339    заче њему липо говорити: 0340    »Право мени и правично кажи, 0341    што се тамо у авлији ради, 0342    у авлији задарскога бана?« 0343    Њему каже Поповић Никола: 0344    »О срдару у седлу мрчаљу, 0345    два су бана завргли весеље: 0346    бан задарски поклонио Анђу 0347    своме другу Херцег-Новом бану, 0348    те бан дошо и довео свате, 0349    стога коло по авлији скаче. 0350    Ено игра петнест дивојака, 0351    води Анђа бана задарскога, 0352    до ње скачу два млада срдара: 0353    Џакулићу, друго Бортулићу, 0354    срдара трећег у авлији нема 0355    да с’ у коло смиде уфатити 0356    од нашега Џакулић срдара. 0357    Ено момци стали по авлији, 0358    нико с’ кола прифатит не смиде. 0359    Па, срдару у седлу мрчаљу, 0360    ја сам био пошо у авлију, 0361    у авлију коло поиграти 0362    код Ружице Филип-обрстара, 0363    јер је Ружа моја јауклија, 0364    па се јесам био уфатио, 0365    до Ружице Филип-обрстара. 0366    Бог убио Џакулић срдара, 0367    мене срдар ногом ударио, 0368    четер’ с прса токе опорио. 0369    Вид’ крњастих тока код илика 0370    а од ноге Џакулић срдара! 0371    Из авлије мене ишћерао. 0372    С тог проливам сузе низ образе.« 0373    Ја кад беже те разуми ричи, 0374    он Николи заче говорити: 0375    »Мој Никола, богом побратиме, 0376    тако теби свијух молитава, 0377    би л’ ми слуга био код мрчаља, 0378    да ми водиш по авлији мрчу? 0379    А вјера ти овога срдара, 0380    ја ћу тебе данас уфатити 0381    до Ружице Филип-обрстара, 0382    ја авлију крви наштрапати!« 0383    Кад то чуо Поповић Никола, 0384    све мркова по копита љуби, 0385    Хајдер-бега по црним чизмама. 0386    Прид њом пође Поповић Никола, 0387    за њим беже наслони мрчаља, 0388    па кад зиду у авлију уђе, 0389    те кад беже оком погледао, 0390    све истина што Никола каже: 0391    Коло игра петнест дивојака, 0392    води Анђа задарскога бана. 0393    Па кад беже оком погледао 0394    а пред кулу задарскога бана. 0395    Пред кулом беже виђа кочије, 0396    све кочије халом покривене, 0397    а около цаклом опердане, 0398    кола су им бакром оковата, 0399    осовине од шимшировине; 0400    под њим’ коњи ни волови нису, 0401    нег сужања триест Цетињана, 0402    пофаћао тридесет Турака, 0403    а пред њима Бајагић Алагу, 0404    побратима книнског Хајдер-бега. 0405    Кад то беже виђа са мрчаља, 0406    крену главом па одјаха мрчу, 0407    а Никола прифати мрчаља. 0408    Нико хода а мркова вода, 0409    а бег кола чека и срдара. 0410    Кад с’ наигра срдар и госпоја, 0411    сад да виђаш тога Хајдер-бега, 0412    до ког ће се беже уфатити. 0413    Нигдје глава Хајдер-бега неће, 0414    већ до Анђе задарскога бана. 0415    Он растави Џакулић срдара, 0416    до Анђе је коло уфатио, 0417    па пореди по колу дивојке. 0418    Сад да виђаш Џакулић срдара. 0419    Џакулић се чудом зачудио, 0420    из кола неће, већ у коло уђе, 0421    а бег пође колом по авлији. 0422    Тад повика Џакулић срдару: 0423    »О срдару, жалосна ти маја, 0424    зар ниси чуо и абер узео, 0425    гдје играмо да трећега нема, 0426    кад пијемо да трећега нема.« 0427    Па поскака Џакулић срдару, 0428    малој пушци ни мукајет није, 0429    кад до њега дође Џакулићу, 0430    ногу диже па га ударио, 0431    кад у прса ногом ударио, 0432    четери му токе отргнуо, 0433    падош’ токе зиду на калдрму, 0434    а плећа му о зид ударила. 0435    Кад цикнуше токе по калдрми, 0436    а дивојке колом запиваше: 0437    »Цуке тамо, незнан гренадиру, 0438    цуке тамо, не даду ти амо, 0439    јер је коло мучно поиграти 0440    код нашега Џакулић срдара.« 0441    А кад беже разумио ричи, 0442    сам се беже собом разговара: 0443    »Видер фале, видер Хајдер-бега! 0444    Лако ј’, беже, с Ником говорити, 0445    ал’ је мучно коло поиграти 0446    код Маџара Џакулић срдара.« 0447    Па он кола чека и срдара. 0448    Кад наскака срдар и госпоја, 0449    а ста вика книнског Хајдер-бега: 0450    »Џакулићу, жалосна ти маја! 0451    Ја, како сам узјахо мрчаља, 0452    гдје сам колу дошо дјевојачком, 0453    нико мене из њег не ишћера, 0454    ја камол’ ме ногом ударио, 0455    а до тебе и данашњег дана. 0456    Немој рећи да сам преварио!« 0457    Па поскака колу и срдару, 0458    те се пови по свилену пасу, 0459    гдје уфати Џакулић срдара 0460    десном руком за тур бреневрека, 0461    ливом руком за јаку на врату. 0462    Док из кола извади срдара, 0463    на седмеро коло претргнуо. 0464    Повиш’ себе подиже срдара, 0465    а кад њиме дрмну о калдрму, 0466    чело пуче, очи испадоше, 0467    па му мртву на прса скочио. 0468    Сад да виђаш Бортулић срдара, 0469    гдје он зави па га споменуо: 0470    »Куку, побре, Џакулић срдару, 0471    ту ти моја опадоше крила.« 0472    Па повади обе пушке мале 0473    покрај Анђе задарскога бана. 0474    А кад Анђе пушке угледала, 0475    Анђе цикну, Бортулића викну: 0476    »Бортулићу, однили вас врази, 0477    не замећте у авлији кавгу 0478    на весељу задарскога бана!« 0479    А одапе Бортулић Илија. 0480    До четири зрна полетише, 0481    Хајдер-бега зрње надметнуло, 0482    ал’ он оштру сабљу повадио, 0483    па дофати Бортулић Илију. 0484    Кад посиче Бортулић срдара, 0485    прснуш’ момци, побјегну дивојке. 0486    Сад Хајдер-бег грлом повикнуо: 0487    »Фатајте се гдје је коме драго, 0488    ја ћу с баном џевап учинити.« 0489    Полетише момци и дивојке, 0490    па с’ фатају гдје је коме драго. 0491    Па кад коло по авлији појде, 0492    да т’ је видјет Поповић Николу, 0493    кад запива код коња мрчаља: 0494    »Мој мркаље, официра мога, 0495    сад не жали Поповић Никола, 0496    мој мркове, да би погинуо, 0497    кад је мртва Џакулића глава.« 0498    А кад беже опази Николу, 0499    он Николу из кола повика: 0500    »Поповићу, вирна слуго моја, 0501    дедер свежи у авлији мрчу, 0502    па с’ уфати гдје је теби драго.« 0503    Тада Нико привеза мрчаља, 0504    па ће к Ружи Филип-обрстара, 0505    прифати је а у коло појде. 0506    Сад да виђаш банове Анђице, 0507    бега гледа па се преговара: 0508    »О срдару, жалосна ти мајка, 0509    како смиде заметнути кавгу, 0510    погубити два нака срдара, 0511    а биснијих у принципа нема?! 0512    Ја сам чула од свог ћаће бана, 0513    да Турчина у Крајини нема, 0514    кој’ би мого на њих ударити, 0515    ударити на оба срдара, 0516    већ сам једноћ виђела Турчина, 0517    на Ведрина више Задра била, 0518    кад сађоше низ Котаре Турци: 0519    поробиш’ Котарце и Приморце, 0520    уставише на Ведрина војску, 0521    више куле Гавран-капетана, 0522    мог ујака Гавран-капетана. 0523    Туде сам се млада пригодила, 0524    баш у кули Гавран-капетана, 0525    с пенџера сам сеирила војску. 0526    Тврда кула Гавран-капетана, 0527    ништ јој могли урадити нису. 0528    Тада џаму гледнух са пенџера, 0529    кад из војске Турчин испануо, 0530    па заврну уз руке рукаве 0531    и он копље носи на рамену, 0532    те доскака до авлије биле, 0533    па све копљем по авлији млати, 0534    а Гаврана са мрчаља викну: 0535    «О срдару Гавран-капетане, 0536    лако ј’ пити на Ведрина вино, 0537    спомињати по Крајини Турке, 0538    сад излази да се огледамо. – 0539    Али Гавран не сми одговорит, 0540    већер мени у одаји каже: 0541    «Кажи, Анђо, позлаћена грано: 0542    Овдје нема Гавран-капетана, 0543    вен га ено код нашега бана.» – 0544    То Турчину са пенџера казах, 0545    отишће Турчин на коњу мрчаљу. 0546    Ја ујака у одаји питах: 0547    «Ко је Турчин на коњу мрчаљу?« 0548    Ујак мени у одаји каже: 0549    «Прођ’ се, Анђо, врага и Турчина, 0550    оно ј’ глава книнског Хајдер-бега, 0551    наког бега до девлета нема.» – 0552    Ту сам њега очима виђела, 0553    кој’ би смио на њих ударити, 0554    већ другога на Крајини нема.« 0555    Кад Хајдер-бег те разуми ричи, 0556    он Анђици у авлији каже: 0557    »Давор, Анђо, позлаћена грано, 0558    ја сам чуо тога Хајдер-бега, 0559    чуо јесам ал’ видио нисам. 0560    Куд год идем а јашем мрчаља, 0561    молим бога, молим великога, 0562    не би ли нас мира намирила, 0563    Анђо, куку, једног на другога, 0564    да би, Анђо, срећу окушао.« 0565    Њему Анђа вели Задаркиња: 0566    »О срдару, однили те врази, 0567    море, куку, чути Хајдер-беже, 0568    па ти добра ни у Задру нема.« 0569    Туд њој беже тио говорио: 0570    »Куку, Анђо, позлаћена грано, 0571    кад си њега очима виђела, 0572    би ли њега могла препознати 0573    и по чему, позлаћена грано? 0574    Њему Анђа у авлији каже: 0575    »Да му руку виђам и мишицу, 0576    познала би по десној мишици.« 0577    А кад беже те разуми ричи, 0578    ходајући, водајући Анђу, 0579    уз руку је рукав узбацио. 0580    Кад је Анђа рану опазила, 0581    на раме је прислонила главу, 0582    па му шапћућ у авлији каже: 0583    »Ти си, беже, већ другога нема, 0584    ћеро мрчу а заметн’о кавгу.« 0585    Ал’ јој беже у авлији каже: 0586    »Немој, Анђо, позлаћена грано, 0587    не турчи ме, кад потрибе нема.« 0588    Њему Анђа вели Задаркиња: 0589    »Не крсти се, кад кршћанин ниси. 0590    А, Хајдер-бег, миловање моје 0591    не бој с’ Анђе, одати те неће, 0592    умрт има, одати те нема. 0593    Онда сам те очима видила, 0594    у сепету узданула своме, 0595    а од бога заискала свога: 0596    Алах рабум, ти ми га нареди 0597    и у срећи подај дивојачкој, 0598    да му будем код колина љуба, 0599    не би л’ једног ујагмила сина, 0600    иза срца оставила свога, 0601    да о њему зборе Котарани.« 0602    А кад беже те разуми ричи, 0603    указа се у авлији Анђи. 0604    Њему Анђе тио говорила: 0605    »Куку, беже, миловање моје, 0606    како хоћеш одлагати главу, 0607    што посиче обадва срдара?« 0608    Бег јој вели: »Не брини се, Анђо!« 0609    Па шупљику књигу извадио, 0610    а шупљика обор-капетана. 0611    Када Анђе књигу опазила, 0612    пригрли га зиду у авлији, 0613    а ходају и коло водају. 0614    Кад ал’ четир’ дођоше солдата: 0615    »Катанине, врази твојој души, 0616    тебе бане на правицу виче.« 0617    А бег игра, ни мукајет није. 0618    Ти одоше а други дођоше: 0619    »Катанине, врази твојој души, 0620    тебе бане на правицу виче.« 0621    А бег игра, ни мукајет није. 0622    Ти одоше а трећи дођоше, 0623    ал’ паметно полетише руци: 0624    »Господине, тебе зове бане.« 0625    Тад бег пусти у авлији Анђу, 0626    а повика Поповић Николу: 0627    »Поповићу, вридна слуго моја, 0628    добро чувај у авлији мрчу!« 0629    Њему вели Поповић Никола: 0630    »Господине, не брини се тиме!« 0631    Бег окрену у бостан у башчу, 0632    а кад уђе у бостан у башчу, 0633    бан до бана, срдар до срдара, 0634    редна чаша наоколо хода, 0635    а бег стаде, божју помоћ викну. 0636    Бан задарски помоћ прифатио, 0637    диже главу, заче говорити: 0638    »О срдару, жалосна ти маја, 0639    што погуби обадва срдара: 0640    Џакулића, нашег Бортулића? 0641    Ко ћ’ принципу џевап учинити? 0642    Баци ћорду а попусти руке 0643    ти ’ш принципу џевап учинити.« 0644    Кад Хајдер-бег те разуми ричи, 0645    диже главу те повика бана: 0646    »Давор, бане, жалосна ти маја, 0647    коме, кажеш, да савеже руке?« 0648    Па шупљику књигу извадио, 0649    тер је даде бану задарскоме. 0650    Када бане опази шупљику, 0651    то шупљика обор-капетана, 0652    још тридесет и три капетана 0653    ко посиче да круха не јиде. 0654    Бан ниједан судити не море 0655    посли сама у Бечу ћесара. 0656    Књигу пружи, земљи полетио: 0657    »Аман, Ђуро, обор-капетане, 0658    знао нисам, виру ти задајем.« 0659    На своје га мисто посадио, 0660    а више њег подвив стаде руке. 0661    Редом рђа по јунацих хода, 0662    двори бане, сиди Хајдер-беже, 0663    а бег бана викну код колина: 0664    »Сиди, бане, кад је рад незнања!« 0665    Код колина посадио бана. 0666    Све им чаша наоколо хода, 0667    а све по дви Хајдер-бегу дају. 0668    Мало вриме ни дуго не било, 0669    стаде звека у бостан у башчи, 0670    јер је Ана задарскога бана, 0671    звече њојзи под грлом ђердани, 0672    на њој диба шкрипа и кадифа, 0673    а по ногу звече цоколице. 0674    У џепове увукла је руке, 0675    шерјен, перјен, па до бана дође, 0676    ћаћи бану полетила руци. 0677    Њојзи вели млад од Задра бане: 0678    »Давор, Анђо, у мене једина, 0679    каква ти је триба од менека? 0680    Дедер ишћи што је теби драго.« 0681    Њему Анђе у бостану каже: 0682    »Давор, ћаћа, млад од Задра бане, 0683    подај мени обор-капетана, 0684    да га водим уз мостове кули, 0685    да г’ нахраним и напојим пића 0686    из беглука задарскога бана.« 0687    Њојзи вели млад од Задра бане: 0688    »Води, Анђо, куда теби драго.« 0689    Њега Анђа за руку прифати, 0690    те га води из бостан из башче. 0691    Нек сад бане пије и срдари. 0692    Виде Анђе, виде Хајдер-бега, 0693    играт(и) коло по авлији неће, 0694    већ пођоше у камену кулу. 0695    Сад Хајдер-бег Поповића викну: 0696    »Поповићу, вридна слуго моја, 0697    повед’ мога у кулу мрчаља, 0698    па га вежи за пунана јасла, 0699    те се опет до кола поврати.« 0700    Кад Никола привеза мрчаља, 0701    а бег прође покрај побратима, 0702    од њега је закренуо главу, 0703    па у кулу дрмну Хајдер-беже 0704    за Анђицом задарскога бана. 0705    Њега Анђе на миндер посади: 0706    вунен није већ од перутине, 0707    замаче се до пушака мали. 0708    Њему Анђа толу поставила, 0709    снесе вина, донесе ракије, 0710    а замези месом и погачом. 0711    Истом сили ладно пити вино, 0712    вриме мало, задуго не било. 0713    Гдје је срећа и несрећа дође, 0714    кад ал’ ситан с’ огањ оборио 0715    на ћуприји Голуб-харамбаше. 0716    Огањ био па се утишао, 0717    а бег пије, ни мукает није, 0718    јер не виђа, жалосна му мајка. 0719    Други с’ огањ просу на капији 0720    а бег пије, ни мукајет није. 0721    Трећи с’ огањ просу по авлији, 0722    у авлији, а код дивојака. 0723    Кад ли беже оком погледао, 0724    ал’ упаде дванаест делија 0725    на великих дванаест ђогата, 0726    на свима је турска ћеисија. 0727    Зашт’ су сашли Задру каменоме? 0728    Кад су сашли книнским чардацима, 0729    дочекали момци и дивојке: 0730    »Видер, фале, бега и делија! 0731    Црн вам образ на обадва свита, 0732    зар не знате, незнане делије, 0733    кад сте бегу вјеру задавали, 0734    да ћете га тилом заклањати 0735    од олова сваког Каурина? 0736    А сад сама Задру опремисте, 0737    да он тражи Бајагић Алагу.« 0738    Кад то чуло дванаест делија, 0739    арли су се момци догодили, 0740    па се намах Задру окренуше. 0741    Кад их беже виђа са пенџера, 0742    да шићаре у Задар уђоше, 0743    тад бег Анђу на одају викну: 0744    »Куку, Анђо, позлаћена грано, 0745    ено мојих дванаест делија, 0746    мени стања већ у Задру нема.« 0747    Па поскака низ мостове кули, 0748    за њим Анђа као пауница. 0749    Док му Анђа одришила мрчу, 0750    бег је четир’ колана притего, 0751    па он фрци у седло мрчаљу, 0752    Анђелију на мркова баци: 0753    »Пови’ с’ душо, по плећи јунаку!« 0754    Па из куле искочи мрчаља 0755    до кочија и до побратима. 0756    Ал’ повика дванаест делија: 0757    »Браћо моја, ево Хајдер-бега!« 0758    Кад делије бега опазише, 0759    до кочија ате прићераше, 0760    опростише тридесет сужања. 0761    А кад њима пусет додадоше, 0762    има га доста по авлији пустој 0763    да т’ је виђат по авлији кавге! 0764    Два су бана на ноге скочила, 0765    из бостана грлом повикаше: 0766    »Оклен Турке донесоше врази, 0767    па у Задру заметнули кавгу?« 0768    Те полете граду на капију: 0769    »Држ’те врата, жалосна вам маја!« 0770    Кад Хајдер-бег те зачуо ричи, 0771    препаде се Задру и капији, 0772    па повика са коња мрчаља: 0773    »Тевабија, драга браћо моја, 0774    куја м’ мати, куће не видио, 0775    ко год Задар оставити неће!« 0776    И побиже на коњу мрчаљу. 0777    Сад да виђаш Поповић Николу, 0778    Нико коња узјаха брњака, 0779    те Ружицу на брњака баци, 0780    па он бега са брњака виче: 0781    »Хајдер-беже, миловање моје, 0782    ево т’ вира Поповић Николе, 0783    иза тебе остајања нема.« 0784    Па прислони Поповић Никола, 0785    па за њима дванаест делија, 0786    па за њима тридесет сужања. 0787    Ал’ ето ти големе жалости, 0788    ту без крила излазења нема, 0789    јер је свата четири хиљаде, 0790    ја камоли других Каурина. 0791    Ћоша нема а мазгала нема, 0792    окле пуста не пуца кубура. 0793    Сав се Задар од огња свијетли, 0794    как’ ће остат на рамених глава! 0795    Докле беже до капије сађе, 0796    пожели маја тридесет сужања, 0797    од авлије зиду до капије, 0798    бранећ бега и дванест делија. 0799    Кад Хајдер-бег до капије дође 0800    ал’ од града затворена врата, 0801    на капији килит навалили. 0802    А кад беже прићера мрчаља, 0803    за наџак је беже прифатио. 0804    Како килит у капији туче, 0805    звечало је по свем Задру билу. 0806    Седам пута у њег ударио 0807    док килиту петље растргнуо. 0808    Килит паде, полетише врата, 0809    те на врата беже испануо, 0810    за њим побро Бајагић Алага. 0811    Њега беже диго на алата. 0812    За њим трећи Поповић Никола, 0813    већ четвртог на капији нема. 0814    Пожели маја дванаест делија 0815    заклањајућ бега и мрчаља. 0816    А кад беже опази делије, 0817    гдјено леже један до другога, 0818    бег завија попут горјаника: 0819    »О делије, ране неприбоне, 0820    ја вас никад пребољети нећу 0821    док је свита и по земљи цвита.« 0822    Њему вели Бајагић Алага: 0823    »Гони, беже, жалосна ти маја, 0824    ако теби жива буде глава, 0825    делије ћеш лако исправити.« 0826    Њему беже са мрчаља каже: 0827    »То ј’ истина, Бајагић Алага, 0828    да ћ’ делије опет исправити, 0829    ал’ оваких ни за вика свога.« 0830    Сузе проли, рахмет оставио, 0831    од капије отишће мрчаља 0832    до ћуприје Голуб-харамбаше. 0833    Кад с’ помоли на ћуприју мору, 0834    рањен с’ Голуб ваља харамбаша, 0835    пребите му ноге по колину, 0836    и код њега за девет пандура. 0837    Други стоје, пушке подигнули. 0838    Кад ли Голуб бега опазио, 0839    њега Голуб викну харамбаша: 0840    »Ти с’ Хајдер-бег, однили те врази, 0841    на шупљику прећера мрчаља, 0842    теби пута крај чардака нема.« 0843    Рањен с’ диже, пушку подигнуо, 0844    њега беже са мрчаља викну: 0845    »Ој Голубе, немој прометнути, 0846    ак’ прометнеш мене и мрчаља, 0847    мора чуват ни ћуприје нећеш.« 0848    То му рече а поскака мрчу! 0849    Сад да виђаш зора мркаљева, 0850    мучно јесте бега погодити. 0851    Пуче пушка Голуб-харамбаше 0852    а пандури огањ оборише; 0853    без еџела умирања нема, 0854    прометнуше бега и мрчаља. 0855    Бег погуби Голуб-харамбашу. 0856    Од ћурпије отишће мрчаља, 0857    а наскака Бајагић Алага, 0858    вид’ му среће, прићера алата, 0859    а удари Поповић Никола, 0860    жалосна ти обадва јунака. 0861    Сад што ради Поповић Никола 0862    по ћуприји Голуб-харамбаше! 0863    Гања брњу, а сива му ћорда, 0864    те пандуре ћера по ћуприји. 0865    Њега беже са мрчаља виче: 0866    »Слуго моја, Поповић Никола, 0867    остав’ чардак, остављај ћуприју!« 0868    Кад ли беже оком погледао, 0869    мртав паде Поповић Никола, 0870    јер пандури њега погубише. 0871    Испод њега брњо заграбио. 0872    Видер Руже Филип-обрстара, 0873    гдје ћуприју прискочи дивојка, 0874    Ружа Задру на капију неће, 0875    веће викну Бајагић Алагу: 0876    »О Турчине, Бајагић Алага, 0877    кад изгубих Поповић Николу, 0878    врат’ алата, а понеси Ружу, 0879    нек с’ спомиње док је Задра била.« 0880    Њих двојица хате поћераше, 0881    а бег плаче Нику спомињући: 0882    »Поповићу, ране неприбоне, 0883    да с’ изишо Книну каменоме, 0884    лакше би ти жалост боравио.« 0885    То рекоше, оба побигоше. 0886    Сад задарски пукоше топови, 0887    пуче франка и беглук зеленко 0888    и за њима дванест лумбарада, 0889    а са куле полићу мужари, 0890    по чардаци ситни зембереци, 0891    а по стража пуше каљунови. 0892    Сад да јеке чујеш од топова, 0893    како л’ јечи до клањца Буковца, 0894    а Буковац до Липовца виче, 0895    а Липовац на град на Цетињу, 0896    па до куле Бабахметовића. 0897    Бег се мамним разговара мрчом: 0898    »Почуј ларме, почуј белемеза, 0899    сватови смо, без галаме нисмо.« 0900    Ведрине приђе, у Кључарско дође. 0901    Добра л’ мрче у тог Хајдер-бега, 0902    ал’ жалости од коња алата, 0903    суста алат носећ Бајагића 0904    и Ружицу Филип-обрстара. 0905    Сад завија Бајагић Алага: 0906    »Куку, побро, кнински Хајдер-беже, 0907    суста алат, ујели га вуци, 0908    сад ће ага изгубити главу.« 0909    Њему кнински вели Хајдер-беже: 0910    »Не бој с’, побро, Бајагић Алага, 0911    докле виђаш мене на мрчаљу!« 0912    Па мркова враћа на кајасу, 0913    тер све пали из пушака мали, 0914    јер он брани Бајагић Алагу. 0915    Таман њима до фаћања дође, 0916    гдје несрећа море срећа доћи, 0917    из Буковца коњик испануо 0918    на дорату, један на алату, 0919    на алату, један на путаљу, 0920    на путаљу, један на бридаљу, 0921    на њем глава Махмут-аге старог 0922    и уз њега осам пособаца, 0923    па је за њим триста коњаника. 0924    То је чета Бабахметовића. 0925    Кад он франку чује и зеленку, 0926    вавик сађе до горе Буковца, 0927    јер он позна на Котару ларму. 0928    Кад ли книнског виђа Хајдер-бега, 0929    тад он њега са дората викну: 0930    »Чуј, Хајдер-бег, богом побратиме, 0931    деде мрчу до дората мога, 0932    па се не бој задарскога бана 0933    за живота Бабахметовића.« 0934    Кад сватови виђаш’ Махмут-агу, 0935    брзо своје коње раставише. 0936    Наћера дору Бабахметовићу, 0937    Хајдер-бегу са дората каже: 0938    »Носи, беже, под планину Анђу, 0939    дочекајте Махмут-агу свога.« 0940    То рекоше па се растадоше, 0941    Хајдер-беже, ш њиме Бајагићу, 0942    до Буковца хате доћераше, 0943    обојица хате одјахаше, 0944    дви дивојке одају хајване. 0945    Гледа беже, код њег Бајагићу, 0946    како пушке по Ведрина пале. 0947    У том стиже Махмут-ага стари. 0948    Док обрани книнског Хајдер-бега, 0949    па се кланцу под планину врати, 0950    он задоби дванаест шехита, 0951    дваест ага стече рањеника 0952    док обрани оба побратима. 0953    Те под кланцем загрну шехите, 0954    рањенике своје понесоше, 0955    па отален на град на Цетињу, 0956    баш до двора Бајагић Алаге. 0957    Кад дођоше кули Бајагића, 0958    донесоше обадви дивојке, 0959    Бајагића утишаше мајку. 0960    Али триест кука кукавица, 0961    јер је легло триест Цетињана. 0962    Туде беже оженио побру. 0963    Кад ожени Бајагића свога, 0964    он отален зајаха мрчаља, 0965    али, куку, нема му делија. 0966    Бег заплака па их споменуо: 0967    »Как’ ћу, куку, Книну каменоме?« 0968    Њему вели Бајагић Алага: 0969    »Не будали, богом побратиме, 0970    Хајдер-беже, таква је Крајина, 0971    мушко били па су изгинули!« 0972    Бајагићу свате покупио 0973    те он побра триест Цетињана, 0974    с њими побро Бајагић Алага, 0975    са Цетиње Книну каменоме 0976    а до двора книнског Хајдер-бега, 0977    те у кулу уведош’ дивојку. 0978    Сад ето бега, ето дивојке, 0979    нек се жене, нек чине весеље.